Postupak pripreme "bordovske čorbe"
Plavi kamen služi za spravljanje "bordovske čorbe". Bordovska čorba se koristi skoro 150 godina i danas ima vrlo široku primjenu, naročito u vinogradarstvu - protiv plamenjače vinove loze (pernospore). Potrebno ju je pravilno pripremiti kako ne bi izazvala fitotoksičnost na biljkama.
Za pripremu 100lit 1% bordovske čorbe potrebno nam je 1kg plavog kamena i 1.2kg kvalitetnog gašenog kreča ili 0.4kg živog kreča. U posudu od 50L (samo da nije od željeza) vode staviti u tanju krpu 1kg plavog kamena i zavezati tako da zavežljaj visi i bude u vodi (nikako da dodiruje dno i ivice). Ovaj postupak se mora obaviti uveče. Do sjutradan se plavi kamen otopi, a sve nečistoće ostanu u krpi. Drugog dana, u bačvu od 100L stavimo 50L vode i kroz gusto sito razmutimo 1.2kg gašenog kreča (da bi nečistoće ostale na situ). Na taj način dobija se krečno mlijeko. Zatim, onih 50L u koje je rastvoren plavi kamen sipamo u krečno mlijeko uz neprestano miješanje. Na ovaj način dobija se bordovska čorba neutralne reakcije. Ukoliko dodamo premalo kreča imaćemo kisjelu reakciju koja može izazvati palež listova. Mnogo češći slučaj je da se doda previše kreča (jer, takva "čorba" se bolje vidi na listovima) - ali njeno dejstvo na bolesti je znatno slabije. Na osnovu ovog primjera lako je izračunati količine plavog kamena i gašenog kreča za veće količine bordovske čorbe.
Najbolje je bordovsku čorbu iskoristiti istog dana, jer ako odstoji duže doći će do taloženja. Ukoliko rastvor ne može da se iskoristi istog dana (zbog kiše, ili iz nekig drugih razloga) tada se na 100L čorbe dodaje 200gr šećera ili 1lit mlijeka - i na taj način, rastvor će se držati 14 dana (prije upotrebe, obavezno se mora promiješati).
Nedostatak ovog rastvora je taj što se mora stvoriti neutralna reakcija te se ne može miješati sa drugim preparatima, naročito sa insekticidima, dok u kombinaciji sa sumpornim preparatima može bezbijedno da se koristi.
Za pomoć pri spravljanju ovog ili drugih preparata, kontaktirajte agronome vrtnih centara KALIA.
Autor:
Željko Stanišić, dipl.ing.agronomije
Vrtni centar KALIA Danilovgrad